ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА „НИЈЕ ЧОВЕК КО НЕ УМРЕ“ ЗВЕЗДАРА ТЕАТАР

24. април

ЗВЕЗДАРА ТЕАТАР 

Велимир Стојановић

НИЈЕ ЧОВЕК КО НЕ УМРЕ

Редитељ

Горчин Стојановић

24. април у 20.00 ч

Велика сцена Центра за културу Ваљево 

Карте у продаји на благајни Центра за културу Ваљево

Радно време благајне радним данима и суботом од 9-11.00 ч и од 17-20.00 ч

Цена: 1000 динара

ИГРАЈУ: 

 

Војин Ћетковић, Иван

Бојан Жировић, Душко

Павле Пекић, дежурни лекар

Александар Ђурица, Рефик Селман

Анђелика Симић, дежурна сестра


 

 

Горчин Стојановић

О писцу, о делу – реч редитеља

 

Десетог аугуста 1974, „на вест да је пронађен лек против дијабетеса“, лажну вест, дакако, Писац почиње писати комад „Није човек ко не умре“. Писац има тридесет и четири, и већ четири је – дијабетичар. Куцање на писаћој машини „олимпија“ оџвања узаном калетом у Пучишћу на Брачу, док се осмогодишњи будући редитељ и његова мајка, пишчева супруга, враћају с плаже.

Комад, каже писац, представља „рондо-сплет шећерашких игара“, а нарочито је, бар редитељу, а он верује – и глумцима, важна пишчева завршна реченица увода у дело: „и безизлаз је вид људског космоса који садржи небројене шансе“.

Писац ће тако живети свој живот.

(А и редитељ ће покушавати.)

Праизведбу, неких четири године касније, у сарајевском Камерном театру ’55, гледаће пуна сала следећих седам година, у стотину и педесет изведби. Као свој једини телевизијски рад ван играног програма, млади редитељ Е. Кустурица, режираће тв пренос те представе. Онда ће комад бити изведен у Љубљани, Скопљу, Ријеци, Мостару, Нишу. И још понегде. У последњих десетак година – на Цетињу, у Бањалуци, Приједору, Кикинди.

Редитељ је чекао тридесет и четири професионалне сезоне да се стекну услови, људски, уметнички и продукцијски, на чему је – ни не слуте колико –  захвалан театру, глумцима и сарадницима, па да режира дело које му је обележило живот. И дословно: Писац му је издахнуо на рукама, има томе тридесет и осам година, а наслов и заумна ведрина комада учинили су да тај и све друге одласке најдражих прихвати као део величанствене чињенице зване – људски живот.

 

Јер, уистину – није човек ко не умре.

Као човек.