По мотивима дела Иве Андрића
НА ДРИНИ ЋУПРИЈА
Режија и адаптација: Кокан Младеновић
Драматург: Светислав Јованов
Кореограф: Андреја Кулешевић
Композитор: Ирена Поповић
Сценограф: Марија Калабић
Костимограф: Татјана Радишић
Сценски говор: др Дејан Средојевић
Играју:
Јелена Антонијевић
Страхиња Бојовић
Даница Грубачки
Гордана Ђурђевић Димић
Григорије Јакишић
Душан Јакишић
Милан Ковачевић
Југослав Крајнов
Тијана Максимовић
Марија Меденица
Сања Микитишин
Даница Грубачки / Вишња Обрадовић
Игор Павловић
Александра Плескоњић
Јована Плескоњић / Нина Рукавина
Марко Савић
Оливера Стаменковић
Мирослав Фабри
Милован Филиповић
Радоје Чупић
Деца:
Алекса Гулан
Огњен Петковић
Димитрије Панков
Музичари:
Арпад Бакош
Балша Пешикан
Премијера: 17. марта 2016, сцена „Пера Добриновић“
Реч редитеља
„Верујем да је Мехмед-паша Соколовић мислио да је његова несрећа последња која ће се икада догодити од тренутка кад, на месту где је у сепету превезен скелом преко Дрине као десетогодишњи дечак, буде подигао мост. Мост који повезује људе и народе, повезује мало и изоловано са великим светом и доноси просперитет месту његовог рођења. Верујем да је био уверен да ће очаравајућа белина тог моста осветлити и просветлити свакога ко га буде прешао или такао.
У повести коју нам Иво Андрић описује у свом ремек-делу, величанствена задужбина једног визионара, понајмање представља место спајања и радости, већ место узидавања двоје близанчади, место набијања на колац, место самоубиства лепе Фате Авдагине. Место хапшења мучења, одсецања глава, место свакојаке несреће које је ту да прави границу, раздваја државе и народе, бива освајано, па и порушено, од мржње и неразумевања.
Какви то људи настањују вишеградску касабу? Какви је то народи походе и освајају, кад им је пошло за руком да извргну смисао једне чисте и честите замисли? Морамо ли свему да дамо ружни и наопаки смисао? Постоји ли ишта што надраста поделе и мржње и што би Дрину престало да чини границом нездравих амбиција, а мост у Вишеграду местом злочина и подела?“
Из интервјуа са Коканом Младеновићем, „Политика“, 3. март 2016.
НАГРАДЕ
– 28. октобра 2019. Награда за најбољу представу на 39. фестивалу „Борини позоришни дани“ у Врању
– 3. јуна 2017, 62. Стеријино позорје:
- Награда Округлог стола критике 62. Стеријиног позорја
2. Награда публике 62. Стеријиног позорја за најбољу представу, са просечном оценом 4,76
3. Награда редакције новосадског листа „Дневник“ за уметничко остварење Кокану Младеновићу за режију
– 10. априла 2017, три награде на „Позоришном пролећу“, Шабац:
- Најбоља представа
2. Најбоља режија, Кокан Младеновић
3. За музику, Ирена Поповић у представама (Гоголанд, НП Сомбор) и На Дрини ћуприја
– 8. априла 2017, седам награда освојених на 67. Фестивалу професионалних позоришта Војводине, Нови Сад:
- Награда за најбољу драмску представу у целини
2. Награда за најбољу режију Кокану Младеновићу
3. Гордана Ђурђевић Димић за улогу Лотике
4. Епизодна улога – Радоје Чупић за улогу Ћоркана
5. Марија Калабић за сценографију
6. Татјана Радишић за костиме
7. Меморијална награда „Ивана Мирков Влачић“ представи На Дрини ћуприја
– 28. марта 2017. Годишња награда Српског народног позоришта – Радоју Чупићу за више улога.
– 28. марта 2017. Годишња похвала Српског народног позоришта – ансамблу за високе домете глумачког умећа.
– 17. јануара 2017. Награда „Предраг Пеђа Томановић“ – Радоју Чупићу за више улога
– 28. марта 2016. Годишња награда СНП-а – Светиславу Јованову, драматургу на представи.
– 28. октобра 2016. Награда на 24. „Вршачкој позоришној јесени“ за најбољу режију Кокану Младеновићу за представу На Дрини ћуприја Српског народног позоришта из Новог Сада.
– 28. октобра 2016. Специјална награда на 24. „Вршачкој позоришној јесени“ ансамблу представе На Дрини ћуприја за преданост, посвећеност и спремност да одговори високим сценским и естетским захтевима.
ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ ВАЉЕВО
15.ДЕЦЕМБАР У 20часова
Карте су у продаји на благајни од 10.децембра по цени од 800динара